NOVA GODINA VS.CORONA

Ne znam da li su za vreme dočeka Nove Godine 2019. svi bili pijani ili pod nekim drogama,pa poželeli nezamislive ludosti, ali znam da nam je ova 2020. donela nezamislive gadosti. 

Svima nama.                      

 Svima će ostati u sećanju kao najgora ikada.Što zbog nenormalnog vremena,jer Leto nismo ni osetili,što zbog famozne Corone i njene epidemije u kojoj smo se našli. Godina nam je prošla (i još uvek prolazi) u dokazivanju njene opasnosti, s jedne strane i njene potpune ili delimične bezopasnosti po ljude s druge strane. Šta je istina vreme će pokazati.

A istina je da su nas na žalost zbog Corone napustila i neka draga lica koja su bila žrtve ili koleteralna šteta iste (ko što rekoh vreme će pokazati ),da smo naucili ili jos ucimo da zivimo sa maskom na licu, da se rukujemo laktom,da sa strahom ili odusevljenjem gledamo ko u autobusu nosi ili ne nosi masku.

Da smo izbegavali da svoje najmilije koje su u "ozbiljnim" godinama posecujemo,zagrlimo,poljubimo iz straha, jer su nam rekli da ih to moze ubiti. Da, ove godine smo se slozili sa tim da ljubav ubija. Nadam se i verujem da ćemo se jednog dana smejati ovome ludilu,i da će sve ovo biti samo ružan san.   Corona nam je uzela ljubav, duhovnu hranu -jer su takodje ove SF godine,bila zabranjena bogosluženja i pričešća ( dobro,nisu bila izričito zabranjena, to je više bila preporuka -IZRIČITA preporuka)                I nju je većina ispoštovala, zdušno pljuvajući one koji nisu.                                                                  Ove 2020.godine, pored partizana i četnika, grobara i delija, seljaka i seljačina,gospode i malograđana,vaksera i antivaksera,dobili smo još jednu podelu našeg naroda (doduse ova podela je aktuelna širom sveta ) one sto nose masku bez pogovora i one koji je ne nose ni pod pretnjom novčane kazne. Tokom godine prešli smo put, od oduševljenja našim medicinskim osobljem do otvorenim i pritajenim gunđanjem na njih. 

 Ove godine smo zahvaljujuci Coroni ne mali broj nas ostali bez posla,jer bio je policijski čas i zabrana okupljanja. Zabrana još uvek traje. 

Ove godine smo kao znak paznje od naše države, zbog Corone naravno, svi dobili po 100e. Mnogi su tim novcem platili deo poreza za svoje poslove, koji su,iako  nisu mogli da rade morali da plate,neki platili struju,vodu,telefon jer sta je 100e. A neko je obišao neki predeo naše lepe Srbije u jednodnevnoj ekskurziji,koje su se ove godine nudile na sve strane. I to će mu ostati kao lepa uspomena na ovu godinu. Za više nije imao...

Na more su išli samo oni srećnici koji su prvi ugrabili termin izmedju dva PIKA epidemije. Oni koji su bili manje vredni ili se dugo kolebali ići ili ne ići,oni su se ili vratili ili imali neplanirani duzi odmor na moru tj.karantinu,pošto nam je granica omiljene Grčke bila čas otvorena čas zatvorena. 

 Školarci su nam krenuli u školu,u kojoj su i do sada, dok je bila normalna nastava samo "blejali" (čast onima koji su išli da uče,ono ima ih nije da ih nema,al su ovi drugi na žalost većina što zbog svoje ličnosti što zbog nastavnog programa)  sa jednom nedeljom redovne i jednom nedeljom on-line nastavom,bilo je muke. A sada, kada su posle mesec i po dana presli na  samo on-line,nastava  je prava tragi-komedija. Kako će se sve to odraziti na našu budućnost-jer deca jesu budućnost ove zemlje- vreme će pokazati.

 I tako pik po pik,na pragu smo Nove Godine i njenog dočeka. Pošto se još ne zna da li će biti dozvoljeno da se organizuje doček na javnim mestima,jedino nam ostaje da se sami organizujemo-KUĆI. Da se lepo okupimo sa najbližim osobama porodično,kako je i najbolje za takav događaj.

Uz omiljenu klopu i piće sa omiljenim, ali zaista omiljenim licima oko sebe,dopustimo sebi bar tada, da se bez maske pogledamo i zagrlimo i čestitamo i poželimo jedni drugima od srca zdravlja,mira i napredka.Jer samo te tri stvari kada su zajedno donose sve ostale dobrobiti. 

Samo uz zdravlje, mir i napredak možemo da kažemo i da se nadamo da ce nam predstojeca zaista biti SREĆNA NOVA GODINA. A ja Vam takvu, od srca svima želim.

Posna "Argeta" u domaćoj izradi

 

U ovo doba godine,kada se ljudi spremaju za proslavu najluđe noći, i razmišljaju kakve će sve đakonije da spreme za istu, izbor je i pored famozne Corone vrlo širok. Prodavnice nam na srecu rade te nam odluka zavisi samo od "dubine" đepa. 

U moru ljudi koji će se dvoumiti da li će odabrati prase,pile ili jagnje i ćurku,postoje i oni koji će i tu noć POSTITI jer je uveliko Božićni post koji traje od 28.Novembra do 7.Januara - za pripadnike Pravoslavne crkve. Za one koji poste,malo je teze da se za to vreme hrane raznovrsno - što opet zavisi od "đepa", sve po onoj staroj IMA SE MOŽE SE-NEMA SE MORA SE" 😀

Tako sam ja surfujući Netom,naisla na jedno jelo -namaz kako god,za koje ste možda čuli a možda i niste. U pitanju je HUMUS. Pravi se od kuvane leblebije sa dodatkom začina ili sastojaka koji će mu dati ukus i boju. Može znači šargarepa,cvekla,paprika itd. u zavisnosti od ukusa. Ja sam na pijaci našla svežu leblebiju, potopila je uvece u vodi i ujutro skuvala. Stavila u blender,posolila,pobiberila,stavila ulje otprilike,vodu u kojoj se leblebija kuvala i (pošto nisam imala kim, koji u originalnom receptu na koji sam naišla ide) ja sam stavila origano-naravno i njega otprilike 😀

Kada sam to izmiksala,dobila sam smesu koja začuđujuće ima ukus identičan Argeta pašteti uz koju su generacije unazat rasle. Ja sam se iznenadila iskreno,jer sam u jedan deo stavila susam pastu poznat kao Tahini,u drugi beli luk i u treci deo origano. Od svih ovaj treći mi se najviše svideo. Mogu misliti kakav bi bio uz dodatak belog pilećeg mesa 😋 a probaću i to čim prođe post. 

Pošto sam prvi put pravila Humus,uzela sam 500g leblebije, pa sam ga sve odjednom skuvala. To sam pogrešila,jer mi je izašla količina za tri tegle,što je meni mnogo,komotno može 250g za početak.

Toliko od mene za sada. Probajte pa javite kako je vama ispao.

NOVEMBAR

Ako nesto može da mi s..be dan,to je onda oblačno vreme.Spadam u onu bolesnu,prokletu grupu ljudi,koje stručnjaci zovu meteoropate.Ljude osetljive na vremenske prilike ili bolje reči neprilike.

Moja fizička i psihička funkcionalnost određenog dana,zavise od onog sto prvo ugledam kroz prozor otvarajuci oči ujutro. Znaci, dan mi je savršen ako me dočeka bisrto plavo nebo prošarano belim oblačićima.Tada sam orna za sve što treba tog dana.

Sunčani dan,daje mi snagu,energiju,motivaciju,nadu da je sve sto želim moguće,jednom reči daje mi volju  za život.Nasuprot tome,tmurni sivi oblaci i nebo,ubijaju mi svaku volju za bilo čim.Ne ustaje mi se,boli me glava,pritisak mi ili skače ili pada što dovodi do mučnine i osećaja beznadežnosti.Ja sam kao biljka koja se raduje Suncu i uziva i raste uz pomoć njega.Bez njega sam potencionalni samoubica...

Zato ne volim Jesen.Dobro,početak je lep.Raznobojno lišce koje nam ulepšava dvorišta,parkove,proplanke...Ali zato kraj Jeseni,Novembar,to je užas.

Ja se već Avgusta pripremam za Novembar.U jeku sunčanih dana,i lepote koje nam pruža.počinjem da osećam u grudima nemir,koji dolazi iz činjenice da je Leto već pri kraju i da se približavam Jeseni. Novembru.

To ne može svako shvatiti,neko će pomisliti -vidi ove ludače,šta mlati uopšte-al verujte da je osećaj užasan.

Jedino lepo što sam imala u Novembru,i zbog čega bi trebalo da ga volim-i o da,zaista volim ta dva dana-je rođenje moja dva sina. Ali to su dva dana od trideset.

 Novembar je po meni oličenje smrti,sa svojim sumornim,sivim nebom,sa svojim maglama,vlagom i hladnoćom koja se uvlaci u kosti..Cela priroda je kao neka starica na izdisaju,a te gole grane drveća,sa kojih je opalo lišce,podsećaju me na ruke starca koji vapi za još kojim sunčanim danom koji bi mu produzio život. Ali Sunca nema,te se kiša,magla,sivilo nižu dan za danom pokazujući neumoljivo svojim crnilom da je kraj ne blizu,već tik do njega.

 

Oprostite na ovako depresivnom tekstu, njega ko što rekoh ako niste meteoropata,nećete razumeti ,te je najbolje da ga zaboravite. A ako jeste,bilo bi mi drago, a verujem i mnogima drugima ako mi napišete vaša iskustva -kako se borite sa Novembarskom depresijom?

FANTASTIČNA ZEMLJA-ISLAND

Pošto na žalost pripadam onom sloju ljudi naše zemlje,koji nisu imali prilike da mrdnu iz nje (ne računam tu školske ekskurzije,preko kojih smo obilazili bivše nam republike a sadašnje susedne države),baš sam se iznenadila saznavši ovo što je tema ovog posta.

Znate li, gde možete videti mesto gde se spajaju dve tekstonske ploče? 👀                                            Neću Vas držati u neizvesnosti više.Ovaj po meni fantastični prizor možete videti na ISLANDU.

Naime u Nacionalnom parku Tingvelir na Islandu,iznad povrsine mora (inače Island nema kopnenih granica) možete bolje nego igde na svetu,videte mesto gde se spajaju dve tektonske ploče, evroazijska i severnoamerička. Zemljin omotač (litosfera) sastoji se iz više slojeva.Gornji sloj je zemljina kora,ispod koje se nalaze tektonske ili litosferne ploče. Pomenuti lokalitet na Islandu je jedino mesto na zemlji gde su se ploče pomerile iznad zemljine kore,pa su na jednom malom delu vidljive golim okom u vidu velike pukotine.Kako to izgleda mozete pogledati u videu

Ova činjenica privlači veliki broj kako geologa tako i turista iz celog sveta.Te se tako i ja nadam da ću pre završetka ovozemaljskog života imati prilike da ovo vidim uživo. A do tad...malo sam istraživala pa ću ovde postaviti sve zanimljivosti koje sam našla o ovoj ostrvskoj državi na severozapadu evropskog kontinenta,smeštenoj na mestu gde se graniči Atlantski i Severni ledeni okean.

Dakle,pored toga što je poznat kao zemlja vatre i leda,zbog brojnih vulkana,gejzira,vodopada i glečera, Island je poznat i 

-Kao zemlja sa najstarijim parlamentom koji je osnovan 930.godine.                                               -Većina Islanđana veruje u "Skrivene ljude"-vilenjake,trolove i patuljke (nije ni čudo sto se tamo snimala epizoda serijala "Igre prestola") te tako Island ima Ministarstvo za vilenjake i bića prirode.                      -Na Islandu nema šuma.                                                                                                                               -Na Islandu ima preko 30 aktivnih vulkana.                                                                                               - Island ima Dan piva: 1. marta svake godine. Time se obeležava dan iz 1989. kad je pivo konačno postalo zakonito.

- Islandski jezik je ostao nepromenjen iz vremena doseljavanja Vikinga na ostrvo u 9.veku. Zato islandska deca u školama s lakoćom čitaju stare sage stare 1000 godina.

- Na Islandu nema prezimena – Islandjani koriste tradicionalni sistem nordijskih imena, koji čini prezime koje se sastoji od imena oca ili majke (-dottir ili –son).

-Reykjavik – u prevodu znači “zaliv dima” zbog pare koja se dizala iz zemlje pri dolasku prvih doseljenika.

- Prihod od izleta na gledanje kitova premašuje prihod od lova na kitove.

- Island je imao prvu demokratski izabranu ženu predsednicu.

- Potrošnja Coca-Cole po stanovniku veća je nego u bilo kojoj drugoj zemlji.

- Islanđani gledaju više filmova od bilo koje druge nacije.

- Nacionalni sport zemlje je rukomet.

- Na Islandu nema komaraca.

- Islandska policija ne nosi oružje.

- Island je jedna od retkih zemalja koja nema vojsku.

- Islandjani su nacija sa najviše pročitanih knjiga po glavi stanovnika. Island ima najveći broj publikacija knjiga i časopisa po glavi stanovnika, a 10 % stanovništa objaviće knjigu za vreme života.

- Na Islandu su razvili aplikaciju koja lako otkriva jeste li u krvnom srodstvu s osobom s kojom flertujete.

- Englezi imaju svoju pabove, Turci imaju svoje čajdžinice, Finci imaju svoje saune, a Islandjani imaju svoje termalne bazene.

- Na Islandu se nalazi najveći evropski vodopad - Dettifoss.

- Na Islandu se nalazi najveći evropski lednik - Vatnajokull.

- Island je prva zemlja koja je donela zakon o jednakosti muških i ženskih plata.

- Island je među prvim zemljama sveta, uveo pravo glasa za žene.

- Sva voda na Islandu je pitka: iz slavine, reke, vodopada...

- Islandski jezik je jedini jezik koji nema nijednu stranu reč u svom sastavu.

Sve u svemu ne mali razlozi da onaj ko može obavezno poseti ovu čarobnu zemlju. A onaj ko je to već uradio,bilo bi lepo da doda ono što sam možda izostavila.

slika preuzeta odavde

ONAKO USPUT

 Ima poprilicno vremena,kako mi se jedna slika,vrzma po glavi. Ta slika,prizor zapravo,u meni je probudila zal,sto nisam pesnik,pa da opisem sve one slike koji je taj prizor izazvao.

Imala sam neke obaveze po gradu,pa sam se po njihovom zavrsetku,uputila ka stanici da sacekam autobus. Bila sam u delu grada,koji mi nije bio bas toliko poznat,s obzirom da sam zivela u njegovom drugom delu. Imala sam vremena,pa rekoh da ga skratim,zapalivsi cigaretu (porok bez kog ne mogu ). Okrenuh se,pa poceh pogledom da istrazujem okolinu. Ziva ograda je sakrivala neko dvoriste i ja sam razmisljala,kako im je lepo ziveti tako blizu stanice. A treba negde da odes,bus ti ispred vrata -milina.Pogledom pratih kraj ograde,koja se prekidala na mestu gde bi trebalo da je kraj jednog i pocetak drugog placa,koji ja,sa pozicije na kojoj sam stajala nisam mogla da vidim,jer je bio malo uvucen,te mu se priblizih. Ugledah kucu. Zapravo dve kuce spojene u celinu, -poput mnogih izgradjenih kada se braca podele-ali strogo odvojene spoljasnim izgledom tj.fasadom. U jednoj se zivelo sto se dalo zakljuciti,po lepoj bordo fasadi,roletnama i zavesama modernog dizajna. U drugoj je sa ulicne strane bio stari lokal,sa polomljenim izlogom i staklom na vratima,i sa nakrivljenom tablom na kojoj se jos uvek moglo procitati,da je vlasnik Snezana Todorovic-snajder. Iza lokala,znaci deo koji nije gledao na ulicu,bio je rekla bih,sudeci po par stepenika i drvenim vratima, ulaz u stambeni deo kuce.Unutar lokala se video deo nekadasnjeg inventara. Sve je bilo u prasini,paucini,djubretu i liscu koje je vetar vremenom nanosio,kroz polomljena stakla. I tad me,ne znam zasto obuze,taj neki cudan osecaj. Zamislih,kako je taj lokal nekad bio ziv,kako je ta Snezana,docekivala musterije i sila najlepse delove odece njima. Radila i zaradjivala za sebe i svoju porodicu. Cuh zvuk radija,smeh,videh zenu za sivacom masinom... I odjednom nakrivljena tabla...i vise nego pristojna kuca do nje...

Ne znam Snezanu,ne znam ni ko zivi u kuci do njenog lokala jer ne poznajem taj deo grada. Ali me je uhvatio takav osecaj sete,da sam i sutradan razmisljala o tome,a evo i sada,nakon dosta vremena od tada, pisem o tome.

Dve kuce,jedna do druge. Jedna sredjena druga oronula. U oronuloj neka Snezana-snajderka.

Sta se desilo sa tom zenom? Zasto je morala da prekine posao? Da li su ljudi do nje,u srodstvu sa njom? Ako jesu,zasto su dozvolili da toliko propadne? Sto joj nisu pomogli?

 Ovako,ta tabla sa imenom,pokazuje kao nemilosrdni dokaz, da je neko tu tragicno zavrsio, dali svoj zivotni dali radni vek i put, dok je drugom pored njega cvetalo cvece. Gotovo da sam bila ljuta na one ljude iz bordo kuce. Iako ih ne poznajem. Taj kontrast-bogatstva i siromastva, sjaja i bede, srece i prokletstva, dobra i zla-koje sam u tom prizoru dve kuce videla, me je iz nekog razloga bas pogodio.

A mozda sam ja,...samo previse osetljiva...

VASPITAVANJE OMLADINE DANAS

Ja se zaista brinem,za buducnost svoje dece.

Brine me,u kakvom drustvu ce oni ziveti i u kakvom drustvu ce ziveti njihova deca.

Brinem se za buducnost i vase dece,jer ce ona ciniti drustvo moje dece.

Svakodnevno nas mediji upoznaju da je neki srednjoskolac ubo nozem drugog srednjoskolca jer mu se nije svidjalo kako ga je ovaj gledao. Ili se zabavljao sa njegovom simpatijom.

Onda srednjoskolac udario profesora,jer mu je ovaj dao slabu ocenu. Devojcica maltretirala drugu devojcicu,jer je ova slabog imovnog stanja,mirna i nije "u trendu". Devojka ili mladic nadjeni mrtvi jer se predozirali.Ucenica osnovne skole, pokusala samoubistvo jer je neko prosledio njene golisave fotogafije.

Ovo je malo je reci STRASNO I ZALOSNO,a samo je delic nase svakodnevnice.

Sta se to desilo tj.sta se to desava sa nasom decom.

Nemojte molim vas,samo sa pricom da su im data veca prava,a da su roditeljima uskracena. Nemojte da se vadimo kako ne mozemo i ne smemo nista,jer ce nam socijalno uzeti decu. Pa neka ih uzmu.

Da,neka ih uzmu. Ako ja kao roditelj ne mogu da vaspitam, obuzdam i necemu naucim svoje dete, pa neka ga drzava oduzme od mene, jer ja ocigledno nisam sposobna da vodim racuna o njemu.

Secam se kada mi je stariji sin,(bio je tada 4.razred osnovne) nakon rasprave u vezi domaceg zadatka, jer ga nije napisao i mog povisenog tona (znao je da dobije batine kad jako nesto pogresi) rekao "Nemas prava da vices na mene, niti da me tuces,jer su nam u skoli rekli da mozemo da prijavimo roditelja koji maltretira svoje dete". Stala sam sokirana na momenat, gledajuci u svoje dete i videci u njegovom pogledu, zloslutnu iskru pobede, jednog malog - jos nesvesnog zivota i kakav zivot moze biti - bica.U sebi pomislih,vidi ga pile, jos se nije ispilio a zna zakon i svoje pravo. Koji zakon meni moze da zabrani da vicem na svoje dete ili da ga cusnem? Koji? Sad cu da mu zalepim jednu vaspitnu,pa nek zove kog hoce. 

Ipak, samo sam ga pitala- "Dobro,a jel ja tebe maltretiram".- "Da"-rekao je.-"Uzmi onda telefon"-uzela sam telefon i stavila mu ga u ruke "Sad pozovi policiju, i odmah me prijavi. Oni ce odmah doci i spasiti te, pa ce te dati u neku porodicu, gde ce ti mozda biti bolje, mozda nece, -ne znam. Ali znaj,da posle nema nazat, nemozes se vratiti i reci, ja sam se salio".

 Gledao me je ne verujuci sta sam trazila od njega. Sklonio je telefon. I nikada vise mu nije iz ustiju izasla pretnja da ce me prijaviti. A nije ni imao razloga, jer detetu se prica, a cuska ide kad od te price nema vajde. A ja sam ih smorila pricom, retko sam koristila batine-ali ih je bilo. Sad kada su vec poodrasli, sami kazu, da su batine dobijali samo kad su ih stvarno zasluzili.

Dakle ne moze mi zakon oduzeti pravo da kao normalan roditelj vaspitavam svoje dete.Moze, ako sam nasilnik koji bez razloga maltretira fizicki i psihicki,koji ne vodi racuna ili daje los primer detetu.

Tada da.

A koji primer dajemo kao roditelji, kojima je svaka osoba sa kojom se ne slazemo "budala", "luzer" "gluperda" "nesposobnjakovic", i kojoj u svakom momentu mozemo da razbijemo "glavurdzu", "njonju","njusku". Jer smo mi "najpametniji","najjaci" "najsposobniji" itd.

Da li mi sami,postujemo jedni druge? Nebitno da li je supruznik ili komsija,rod ili sasvim nepoznata osoba u pitanju? Da li postujemo starije? Drugog vozaca,dok vozimo,kasirku,sluzbenicu u posti? Da li nasa deca vide,i osecaju da te osobe postujemo ili bar ispostujemo? 

Ako vec moramo na poslu da provedemo vecinu dana, i nemamo vremena za nasu decu,onda bar postujmo nastavnike i profesore koji su vecinu vremena sa tom decom. Koji NAS menjaju u vaznoj ulozi vaspitanja i edukacije. Nemojmo da deca osete,da mi sami nemamo lepo misljenje o tim ljudima kojima je posao da ih nauce vrednostima, za koje mi nemamo vremena ili potencijala. A ti isti prosvetni radnici, bi mogli da jednom-za promenu- stupe u strajk trazeci veca ovlascenja, umesto vecih plata. Tako bi dokazali da im je zaista u interesu dobro dece,,umesto sto se i oni (doduse cesto opravdano) vade na to , kako ne znaju skim im je gore, da li sa nevaspitanom decom ili nedokazanim roditeljima. Zapitajmo se koliko je zaista nase krivice - krivice roditelja - za sunovrat nase dece. 

I koliko je Dusko Radovic bio u pravu kada je rekao "Tucite svoju decu,onda kada pocnu da lice na vas"

Vratimo se vrednostima, kojima smo MI bili uceni. Ucimo tako i nasu decu. Jer samo tako ce za njih biti neke buducnosti. Ovim putem,kojim se krecemo kao drustvo,bojim se da ce nam drzavne skole liciti na one iz Americkih filmova - nikakve - gde deca nose nozeve i pistolje,drogu...jednom recju, skolovanja nece ni biti , bar ne adekvatnog. Skolovanje ce imati samo imucna deca, koja ce moci da plate privatne skole, koje su u stvari onakve i sa onakvim poretkom , koji smo mi imali...nekada ...ne tako davno.

Isto tako, sa ovakvim vaspitanjem i skolstvom koje imamo, gde se petice dele sakom i kapom (sve pod izgovorom - samo da se prodje sto bolje) bojim se buducih doktora, hirurga, ginekologa, gradjevinara, pravnika, elektricara...

Jer oni koji ce to postati svojim znanjem,otici ce nam tamo gde ce dobiti postovanje. Nama ce ostati oni koji su imali "najpametnije" "najjace" i "najsposobnije"roditelje. A tada ce, bojim se biti vec kasno da nesto preduzmemo.

Zaista se brinem za nasu decu...

ČAROBNI NAPITAK- KAFA

Retki su oni koji je ne vole,a oni koji je vole-ne mogu da zamisle jutro tj.pocetak dana bez ovog voća.😮 Da,kafa raste u obliku bobica na grmu,sto znaci da je -kafa zapravo voce😁

 

Berba kafe

 

A ovako izgleda u cvetu

 

 

Specificnog mirisa i ukusa,prosto mami za gutljajem.Neko je voli vrucu,neko hladnu-neko na brzaka a neko natenane.☕ Mnogo pre pojave interneta i drustvenih mreza,sluzila je za realno povezivanje i druzenje ljudi.Mnoga prijateljstva i ljubavi zapocinjala su pitanjem-Hocemo li na kafu?-a onda je sledilo jos jedno-Sladja ili gorca? Miris bele kafe,mnogima probudi uspomene na bezbrizno detinjstvo,kada smo je dobijali u zamenu za "pravu" kafu,uz cuvenu recenicu -"Deca ne piju kafu,da im ne poraste rep"

Prema legendi,kafa je otkrivena,kada je neki pastir iz Etiopije,primetio da mu se koze cudno ponasaju,nakon sto su pojele bobice sa nekog grma.Tome u prilog ide i verovanje da poreklo imena kafe potice od imena Etiopske provincije Kafa.Dok po drugom,ime je poteklo po arapskom nazivu za vino gahweh.Naime,u pocetku kada se pojavila u Evropi,kafu su nazivali"arapskim vinom". Druga verzija je da je poreklo kafe Jemen.Dakle kafa nam je dosla iz Afrike i Azije,a kasnije se prosirila na svim kontinentima,dok se uzgaja prvenstveno u ekvatorijalnim oblastima Juzne Amerike i Juzne Azije,Afrike i Indije.

Prva kafana u kojoj se sluzila samo kafa bila je otvorena 1475 u Carigradu.Dok se u Africkim plemenima  koristila za jelo tako sto su zrna kafe bila valjana u loj,te sluzila kao energetska zrna.Sada se u Africi mesaju sa zacinima te ih koriste kao bombone. 

Postoje preko 50 vrsti kafe,a najvise se konzumira Arabika(koja ima blag ukus i jaku aromu) i Robusta(koja je vise gorka ali sadrzi 50% vise kofeina).

Svakim gutljajem kafe,unosimo u sebe KOFEIN,  najbitniji sastojak,koji iako otrovan alkaloid- poput nikotina i kokaina-spada u najpopularniju psihoaktivnu supstancu dostupnu svima,i njena upotreba nije kaznjiva 😉.Velike doze izazivaju halucinacije i smrt (vise od 100 soljica).Suprotno uvrezenom misljenju,svetlo przena kafa sadrzi vise kofeina nego tamno przena. 

Najskuplja kafa na svetu je kopi luwak,kafa koja se dobija iz izmeta malih sisara, koje podsecaju na macke i zovu ih luvak-pa otuda i ime kafe. Cena 1/2kg,krece se od 100$-600$ Zbog velike cene,ima dosta kopija koje se prodaju kao original,pa treba obratiti paznju i na to.

KOFEIN - koji nam putem krvi dospeva do mozga,utiče na blokiranje adenozina koji je bitan jer utice na nas san.Ljudi, koji rade trecu smenu i potrebno im je da ostanu budni, najbolje to znaju.A znao je to i cuveni Onore de Balzak,koji je pio po 50 soljica ovog napitka,da bi sto duze ostao budan,dok je pisao svoja dela.

Radjene su studije, koje su pokazale da nam soljica kafe, smanjuje rizik od prerane smrti izazvane razlicitim oboljenjima za 8%,dok 2-3 soljice umanjuju taj rizik 14%. Povecava nam energiju i fizicke sposobnosti, i smanjuje depresiju.Smanjuje i rizik pojave Alchajmerove bolesti i ciroze jetre a ima i pozitivne efekte na Parkinsonovu bolest i Dijabetes tipa2.

Iako je uvrezeno misljenje,da su zene te koje vise konzumiraju kafu,statistika kaze da su muskarci ti koji je vise piju.Pa je zato interesantan podatak,da su 1674 godine,u Velikoj Britaniji,zene u "Peticiji zena protiv kafe" pokusale uvesti zabranu muskarcima mladjim od 60 godina,da piju kafu jer su tvrdile da ih kafa pretvara u beskorisne leseve i da vise tracare od njih

Godine 1675. Engleski kralj CarlsII,zabranio je kafu i mesta njene prodaje,pod izgovorom da se tu okupljaju oni koji su protiv njega. To isto je uradio i Nemacki kralj Frederik Veliki 1677.jer se zabrinuo sto veliki novac ide iz zemlje zbog kupovine ove namirnice.

Instant kafu je izmislio 1906 Dzordz Vasington ( ne onaj kog znamo kao predsednika 😁) koji je ziveo u Gvatamali,i koji je po dolasku u Ameriku promovisao ovu vrstu napitka. 

Na kraju,bilo da je pijete sami ili u drustvu,slozicete se sa recima cuvenog Dejvida Linca koji je rekao da

             "CAK JE I SOLJA LOSE KAFE,BOLJA OD NEPOSTOJANJA KAFE UOPSTE"

PORODJAJ

 

 

 

 

Svako žensko čeljade,otkada postane svesno svoje ženstvenosti,znači od kad počne da se zanima za muški rod,sanja da nađe najlepseg,najbogatijeg,najboljeg momka ili čoveka, koji će joj pomoći da ostvari drugi najveći san...san da postane MAMA. Danas su doduše u porastu i takvi primerci ženskog roda,koji to ne žele.Razlog tome je u nekim slučajevima opravdan,nekad diskutabilan i ti razlozi nisu tema ovog posta.

Ovo pišem za one žene,koje planiraju ili su već prvi put u blagoslovenom stanju,pa ih zanima sta ih to čeka u trenutku kada na svet treba da donesu svoje prvo čedo. One, koje su prosle to vatreno krštenje,vec znaju kakvo je to iskustvo ,ali mogu se podsetiti.

Podsećanje na to iskustvo u zavisnosti od mnogih faktora,kao sto su pre svega,zdravstveno stanje,psihicka i fizicka zrelost,itd...može da bude pozitivno ili negativno.

Moje je bilo negativno.Prvi put.Drugi put sam bila iskusnija,pa sam znala sta,kako i kada.

 

Zato i pišem ovo,da bih bar malo pomogla svim onim zenama, koje uz sve savete i price majki,baki,svekrva,prijateljica,ipak imaju nedoumica i straha od tog događaja. Secam se filma "Mi nismo anđeli" i čuvene rečenice,kada taxista, kada mu se glavna junakinja počne porađati u kola,kaze "Priroda se pobrinula za sve". I jeste tako,samo mi treba da prepoznamo znake koje nam prirodno,telo šalje u tom momentu.

.

Za pocetak,kada vam se priblizi termin,potrudite se da same izdepilirate svoje međunožje.Bolje je da to uradite same,nego da vam to radi neka nervozna sestra ili bolnicarka,i to na suvo.Ne znam da li vam je neko reko da se po prijemu,takođe radi klistir.Ja nisam znala.Pa sam sirota (sa ove distance rekla bih i glupa) ne znajuci nista o proceduri, a otišla u porodilište jer mi je pukao vodenjak i mislila da ću svakog časa da se porodim,trpela nagon da odem u toalet.Bilo me je strah da mi dete ne ispadne na čučavcu.Niko mi nije rekao da se još nisam otvorila dovoljno,da su mi kontrakcije još slabe,iako sam ja mislila da je to-to.Kada sam videla,zenu kojoj su posle mene radili klistir kako je otišla u toalet i vratila se u svoju sobu,okuražila sam se da i ja odem i bar malo sebi olakšam.

 

Pošto su me smestili u praznoj sobi,nisam imala s kim ni da se posavetujem,niti da podelim strah,uznemirenost i bol koju sam osecala od povremenih kontrakcija.

CTG-aparat je kuckao,zvuk je odjekivao u praznoj sobi.Bolelo je sve jace,tako sam ja osecala,..ali još nije bilo dovoljno... Zvala sam sestre par puta,pogledale su na displeju aparata,i rekle mi da ce mi biti lakse ako se setam pored kreveta,posto su mi oko stomaka bili lastiši od CTG ,toliko sam imala prostora.Taj aparat,pokazuje bebine otkucaje srca i kontrakcije.Kada su jace kontrakcije na displeju se povecava skala.Kada skala predje polovinu granične linije,kontrakcije su jace i porodjaj je blizu.Sve sto je ispod polovine,to su lazni trudovi.

To tada nisam znala.

Kazem,bila sam mlada,neiskusna,stidljiva i uplasena za zivot deteta,jer mi je taj bol koji se tada oseca bio najveci koji sam do tada osetila.U jednom od naleta tih jos uvek laznih trudova,ja sam vec iznurena,pozvala ponovo sestre i rekla da ne mogu vise da izdrzim na sta su se one konsultovale i odvele me u porođajnu salu.Tamo sam NAGRABUSILA.

U sali nema setnje,legnes na krevet i cekas porođaj.Ako su kontrakcije jace i u kracem vremenskom intervalu se javljaju,onda je porođaj blizu.

Meni nisu bile jos.

Na tom krevetu sam svaki nalet koji je bivao nekad jaci nekad slabiji,morala da podnesem,htela sam da ustanem-nisu mi dali.U jednom momentu su me vezali jer sam se od silnih bolova toliko vrpoljila,da sam zamalo pala sa kreveta.

Molila sam da me porode carskim rezom,babica mi je odgovorila "E pa ne moze,carski se porađaju carice,a ti si obicna zena i porodices se normalno".

Sve vise me je bolela  kicma,ledja,ali nisam se otvorila dovoljno a ni kontrakcije nisu bile ONE PRAVE..posle ne znam koliko sati,na tom stolu,ja sam pocela da se poradjam.(Za bolje razumevanje,u bolnicu sam stigla u 00.30 a porodila se u 16.30 )

Doktor je vikao da se napnem,ja sam se napinjala,ali sam imala osecaj da cu da se zbog klistira i uneredim.Tako da sam se jednim delom i stezala,jer sam zamisljala sta ako se u istom trenutku i uneredim i rodim...glupo sada zvuci,al tako je bilo,nisam zelela da mi dete bude umazano fekalijama.

U jednom trenutku doktor mi nabija lakat iznad stomaka,pokusavajuci da se dete "izbaci" iz mene,ne ide..bolovi jos traju...napinjanje ponovo i ponovo i u jednom trenutku cujem zvuk kao da se cepa krpa,..nesto se cepa-ja se cepam.

Vicu mi," Evo je glavica ajde jos jednom",ja vise nemam snage,doktor vice "Zeno,ugusices dete".Ja shvatam da vise nemam snage,groznicavo razmisljam kako da spasem dete i na um mi pade misao.Mozda malo lukava,,ali u tom trenutku vise nego neophodna.Prevrnuh oci i opustih se kao u nesvest da padam...mozda sam stvarno i pala ne znam,kao u bunilu se secam toga.Znam samo da sam pomislila ako padnem u nesvest,morace da ga izvucu nekako,spasice ga. I zaista, kada su me videli da se opustam i padam unazat ledjima na krevet, brzo se rastrcase i donesose neku bocu.

Vakuum.

Vakuumski su me porodili.

Rodila sam sina.

U trenutku kad su ga vadili,ponovo onaj zvuk.Imala sam osecaj da nebo puca,da se zemlja trese.

Moj sin se jadnicak toliko namucio da nije ni zaplakao.Jos jedan stres za mene.Posle nekog vremena cuh plac.

Ziv je! Hvala Bogu.

Stavise mi ga na grudi,ja gledam u taj zamotuljak,upijam ocima da upamtim svaku crtu,da mi ga ne zamene,da ga ne uzmu...svasta se pricalo,da kradu bebe...Al proslo je ,dobro je,..dobro je samo 7 konca,...dobro je i sto je sin,jer ovde nikad vise,na ovom stolu neee...Tako sam se tada zaklela...

Četri godine sam imala traume od same pomisli na porođaj,tako da o novoj trudnoci nije bilo govora,bol u kicmi osecam i danas.Sin mi je rastao,i ja sam gledajuci ga shvatila da ne mogu da ga ostavim samog.Još jednom moram,pa sta bude.

I jesam,al sada sam znala sta me ceka,pa sam bila spremnija.

Ponovo mi je prvo pukao vodenjak,bez bolova.Ponovo klistir,soba,al sad sam isla u wc cim sam osetila nagon,setala oko kreveta i disala duboko ili ubrzano u zavisnosti kakvi su mi trudovi bili. I najbitnije,gledala u displej CTG aparata. 

I dok skala nije presla vise od polovine,nisam se javljala nikom od osoblja,kada je skala presla vise od pola,pozvala sam i rekla da mislim da sam spremna.I jesam bila.Jeste da sam i drugi put imala vakuumski porodjaj,ali sam mnogo brze i lakse prosla.Ponovo sam dobila sina.Nek je ziv i zdrav. I nek su ziva i zdrava sva deca.Sve se zaboravi,svaki bol,jer bez boli nema ni ljubavi.A deca su nam pravi dokaz toga.Bez bola,ne moze se doneti najvece blago koje čovek može da ima a to je dete.Zato se toliko i voli.

Ima i jedno kazivanje starih ljudi,da je dobro da vaša majka ne zna kada se vi porađate.Kazu da se tada žena mnogo muči.Ne znam koliko je tačno,ali se kod mene pokazalo da jeste.Moja majka je prvi put znala kada sam krenula na porodjaj,dok drugi put nije.

Ja sam tako prosla,i mislim da,da mi je samo neko objasnio da ima i laznih bolova,i da se oni mogu pratiti na CTG,ja se ne bih uznemirila sa laznim kontrakcijama koje su me iscrpele same po sebi,ali i vise uplasile,da ce mi se detetu nesto desiti,jer ja bolove imam a porodjaj ne krece i niko se zbog toga ne sekira. Pozdrav buducim mamama,nadam  se da vas nisam uplasila,jer mi je namera da vam ovim postom pomognem informacijama,koje ja nisam imala.Nemojte se bojati,jer sve je to normalan proces,koji su sve žene vekovima prolazile.

I rađajte! Rađajte da nas ima što više.

Ne ostajte samo na jednom detetu,žalosno je da ostavite svoje dete samo posle vas,bez rodjenog brata ili sestre...

Pisite svoja iskustva slobodno,volela bih da ih cujem.

ZLATOVEZ

 Ne znam kako vi,ali ja sam oduvek volela rucni rad i mogu da kazem da mi nije lose isao...dok sam ga radila.Moja majka i baba su me naucile da znam (posle toliko vremena nadam se da jos uvek znam😟) da heklam,pletem,tkam,vezem goblene...

Doduse odavno nisam radila nista "na ruke"(danak modernim tekovinama) i padne mi na pamet, povremeno, da ne bi bilo lose da pocnem nesto,ali zaista,znam da zvuci cudno,ali uvek kada mi to padne na pamet,ispadne da je neki praznik-crveno slovo.A ja ne radim nikada na praznik,osim kada ne znam ili zaboravim na njega...i to su me naucili odmalena.Kazu,ne valja se...Mada,iskreno znam zene,koje i ne vode racuna o tome,one kazu da bas treba na praznik da se radi,da se vidi na taj dan.I mogu reci da im se bas vidi,ne ide im lose,..ali ja, ne mogu...vaspitanje je vaspitanje,strah me da ne pogresim namerno. 

I tako ti ja cujem, da se u jednom udruzenju zena,organizuje radionica gde se uce stari zanati.Jedan od njih bio je Zlatovez.

Kako lepo zvuci,jel da? I ne samo da zvuci nego i jeste lep.

Za one koji ne znaju,to je vestina koja potice sa istoka i stara je najmanje 2000 godina. Posredstvom Vizantije stigla je i na nasim prostorima i dalje se sirila po Evropi.Najpoznatiji srpski zlatovez je "Pohvala knezu Lazaru" koji je u znak zahvalnosti i postovanja izvezla,monahinja Jefimija,tj.Jelena Mrnjavcevic,zena despote Ugljese Mrnjavcevica. Delo je radjeno na crvenoj svili zlatnim koncem,i radjeno je kao pokrov knezu Lazaru. Zlatovez se koristio uglavnom na bogataskim i svestenickim odorama,a kasnije je zaziveo i u obicnom narodu, koji je ukrasavanjem svojih najsvecanijih odevnih predmeta,pokazivao svoje imucno stanje-vece ili manje - bilo da je momak ili devojka u pitanju.

Dakle isla sam na tu radionicu ili kurs i naucila jos jedan "zanat",sad normalno treba i tu sto vise prakse da bi bilo sto bolje,ali ja sam zadovoljna.Uz malo druzenja i sale,nauci se na tim radionicama nesto lepo.Za zlatovez treba,dakle,onako kako sam ja ucila;platno na kom ce se raditi vez,lepljivo platno,obican konac,srma,indigo (ko ume lepo da crta rukom indigo mu i ne treba) i igla za sivenje.

Prvo je potrebno da se na lepljivom platnu nacrta sema (zato treba indigo,za one koji nisu vicni crtanju),kada ste nacrtali ili preslikali semu,lepljivo platno postavite na unutrasnjoj strani platna na kom cete raditi i peglom ga zalepite (ne mnogo vrucom).Sad sa koncem koji je priblizne boje platna svaku crtu opsijete, da bi na prednjem delu platna dobili skicu ili semu po kojoj cete raditi vez srmom.Ja sam uradila par njih i evo kako to izgleda. 

Ako se i vama svidja,raspitajte se mozda i u vasem mestu,neko organizuje kurs iz Zlatoveza,koji pored unutrasnje satisfakcije,da ste nesto uradili svojim rukama,moze da bude i odredjen izvor zarade.

TAXI-DISPECER

Tesko je kada covek,bilo  porodican ili bez obaveza ostane bez posla.Jos teze je kada je u  nekim ozbiljnim godinama.Ipak,najteze je kada zena,samohrana majka (koliko god to otrcano zvucalo) u srednjim godinama ostane bez izvora prihoda.

Srednje godine sa sobom nose i srednje zdravstveno stanje,osrednji fizicki izgled (cast izuzecima) koji itekako ima uticaja na to kako ce i koji posao zena moci da dobije.

Ja imam sve srednje-srednju skolu,srednje godine,srednji izgled (dobro,znam da svaka zena za sebe misli da je najlepsa,al ovde pricam o izgledu),srednje finansije😕...i kao takva ostadoh bez posla.Sta cu;Pekaru ne  bih da ponovo probam,na pijaci sam zamrzela zimu,..znaci treba mi nesto  gde cu da sedim a da mi je toplo.Zbog zdravlja jel te.

Trebala sam,da odem na neki pregled,kod Neurologa,i posto sam zbog spremanja rucka kasnila,okrenem taxi da stignem na vreme.Javi mi se strogo poslovni glas "Taxi izvolite" ja kazem adresu i odjednom mi sinu💡. Evo ga,najbolji posao na svetu.Sedis,nista ne radis samo se javljas na telefon i saljes vozilo...i primas platu💳💰

Ali,da li je ovaj posao bas tako idilican? 

Po savetu ljubaznog taxiste,koji me je posavetovao,da kao neko bez iskustva pokusam u nekom manjem taxiju,gde nema neke guzve, a posle je vec lakse poslusala sam ga,i ubrzo naisla na oglas gde se trazila dispecerka.Pozvah,rekoh da nemam iskustva,al hocu da ucim-jer covek se uci dok je ziv-Glas mi kaze MOZE. Ja u trans,vec sam se zamisljala kako cu lako da naucim i odradim posao.

Otisla u  centralu,sa sve leptiricima u stomaku (ko da idem na sastanak sa momkom daleko bilo 😂) docekala me zena mojih godina,sa "da pogled moze da ubija,lepo bi me ugostio". Ja vidim da je neka ostrokonđa (prevari me prvi utisak),ali ne dam da mi sroza raspolozenje.Sednem,i ceo dan odslusam njeno psovanje sa vozacima,i pomislim kako ja takva nikad necu biti...i nisam...bar ne u  tolikoj meri😁 ali sam kasnije shvatila njeno ponasanje...i razumela.😏

 Mesec dana mi je trajala obuka,neplacena naravno,ali..kada nesto zelis onda ti nista nije tesko.To sto je meni trebao mesec,nije pravilo.To zavisi od vaseg znanja i...samouverenosti. Ona je za ovaj posao  jako bitna.Onaj ko je nema,nemoj ni da pocinje ovo,jer ce uvek,ali uvek biti dezurni krivac.Nema veze,sto posao radi isto kao i drugi kojima samouverenosti ima na pretek.Manjak se oseti,i onda je takva osoba idealna za krivca,za sve i svasta.

Za pocetak mi je kao hladan tus bilo to,sto sam tada shvatila,koliko ja,u stvari malo znam ulice mog grada.Tacnije,znala sam ja ulice al nisam znala njihova imena.Jos tacnije, pored imena svoje ulice u kojoj zivim,znala sam jos samo...tri😬.Mozak mi je bukvalno vrio dok sam "bubala" ulice,al  ajde ulice to se nauci,al sam   najvise problema imala sa objektima tj.kaficima i diskotekama. Zasto? Pa zato, jer da bi nesto znao gde je,treba da ga obiđes,a ja sam u kafic zadnji put bila pre  20godina.

Uglavnom,posao se svodi na primanje poziva tj.primanja adresa musterija, i prosledjivanja tih adresa vozacu,koji se nalazi najblize datoj adresi ili zavsava tekucu voznju blizu dobijene adrese.Sada, nekom moze ovo izgledati laganica,ali verujte nije tako. Dobijes recimo adresu,i ti na monitoru ( posto sam ja radila preko programa specijano radjen za taxi tj.pracenje vozila-a postoje jos i udruzenja koja rade sa magneticima)  vidis da imas dva slobodna vozila blizu,vozila koja ti stoje recimo 20 minuta slobodna, das vreme za koje moze da stigne (obicno se daje 5 minuta) recimo 3minuta jer je bas blizu.Dok si primao adresu,ti si je i otkucao,u momentu prekidas vezu i saljes adresu vozacu i...BAS TADA on ti se zauzima na prst tj.usla mu je musterija u auto,mislis ok tu je drugi kad...op i on se zauzima i ti nemas u tom trenutku nikog ko bi stigao za 3 minuta.Imas za 7 recimo,al tu je vec problem jer musteriju ne interesuje razlog zbog kog  joj kasni vozilo,dispecer je uvek kriv--i onda kad nije. Desi se takodje i da ti posaljes adresu vozacu,on je prihvati i onda ti otkaze,jer mu bas tada usla musterija u kola ili ima neku svoju voznju koju je dobio na svom privatnom telefonu i ti si opet grbav kod musterije. Ovo se,moram da kazem desava ,kada imas vozaca koji je "tezak" covek i takve ne volim i ne mogu da saradjujem sa njima.I iskreno imala sam problema sa njima,samo je sreca da na 10 normalnih i izuzetnih kolega bude 1-2 ovih drugih.  Posao je izuzetno stresan,pogotovo kada padne kisa,tada zovu svi i stalne musterije i one koje to nisu.Zvone svi telefoni,i fiksna i besplatna linija,linije sa svim mobilnim operaterima.Znaci 5 telefona najmanje! I na sve to,zove te i kolega vozac,kog treba da navodis na neku adresu  koja mu je nepoznata.

  E sada, kod vozaca postoji vecita sumnja,da dispecerke namestaju voznju "svojim"vozacima sto koliko sam videla nije nemoguce,(ja  sam preskala ONE i  samo ONE onda,kada bi me ostavili na cedilu,u smislu da su mi u najvecoj guzvi odbili voznju zbog neke svoje voznje) ali nije ni pravilo.Kada je manje posla,vozaci su razdrazljivi i ta sumnja dolazi do izrazaja pa bude ne retko svadja na relaciji centrala-vozac.A to je najgore za jednu firmu.

Desava se ,retko doduse,da nekom padne na pamet da se zeza,pa pozove taxi na odredjenu adresu,ti posaljes vozilo kolega ceka i nema nikog.To se zove lerka i meni je bilo jako tesko kada bi mi se desilo da je imam.Jer uvek je kod vozaca postojala sumnja da si mu je namerno namestila,ili da nisi dobro cula adresu. A meni je bilo krivo i zao jer se desavalo da nekad neki vozac ima bas malo posla,i dobije lerku. Tada sam se bas nervirala -sto bas  njemu,radi na procenat,ima porodicu,bolesno dete,majku...zao mi ih bilo.  Ja licno,iako sam jako zavolela taj posao,ali sam po prirodi miroljubiva i dosta tolerantna (secate   se da sam pomenula samopouzdanje),pa isto ocekujem i od drugih,nisam imala zeludac za neke stvari,pa sam dala otkaz,ali ga toplo preporucujem svakom ko voli da mu proradi adrenalin. Ko sto rekoh,posao je stresan,dinamican i u zavisnosti od "jacine" tj.uspesnosti firme dobro placen.

PEKAR-(ICA)-KA

 Ne znam kako bih opisala cinjenicu, da sam za mojih 46 godina,bila stanovnik 4 zemlje👀, a da nisam mrdnula van granica zemlje u kojoj zivim😜.Rodjena i zivela u SFRJ=>SRJ=>SCG i najzad RS.Da li je to blagoslov ili prokletstvo... ko ce ga znati. Mada sve ide u korist ovog drugog tj. prokletstva ali zelim da verujem (jos uvek i posle svega 😁) da je blagoslov. 

Elem, posto sam ni kriva ni duzna tu gde jesam,kao i vecina mojih vrsnjaka,koji smo zavrsili skole za jednu profesiju-posle svih ratova, menjanja sistema u kojem zivim i naravno cuvene TRANZICIJE- bila sam prinudjena, da se okusam u poslu koji mi bas i nije izgledao primamljiv i za koji naravno nisam bila skolovana.Ali sam naucila, kako se pravi najomiljeniji dorucak (nekad i rucak a moze i vecera) kod naseg naroda-Burek. 

Pocela sam da radim kao - Pekar.                                                                                            

Kao sto sam rekla, ja i mnogi moji vrsnjaci a i dosta stariji od mene, nakon dolaska demokratije (citaj kapitalizma) i prestanka vladavine socijalizma, u kom si imao siguran posao (drzavni), ostali smo bez posla tj.hleba nam nasusnog. A nesto se trebalo jesti, racuni su dolazili (dolaze) isto u demokratiji kao i u socijalizmu. Onaj ko je imao "zalihe"maraka lako ih je "pretvorio" u evre,dok onaj ko ih nije imao morao je da se "prekvalifikuje" da bi mogao da radi nesto za sta nije skolovan. Ta pojava,u kojoj se obican mali covek,u periodu promene drzavnog ili drustvenog poretka,bori da prezivi,zove se Tranzicija. U tom prelaznom periodu tj.tranziciji mnogi ne uspu da se prilagode,sto za posledicu ima ne retko i samoubistva,tih ljudi,na zalost. Na zalost je i sto ta tranzicija,nikako da se zavrsi,pa jos uvek imamo pravnike i medicinske radnike,koji rade na buvljaku umesto u struci.

Tako sam ja otisla na razgovor za posao u pekari gde se trazila radnica za PRODAJU. Naglasila sam ovo za prodaju,jer je zaista tako glasio oglas,ali...Na razgovoru mi je dato do znanja da sem prodaje,moja obaveza je da:spremam rol-virsle,kroasane,pastetice,pice...pecem sve to,pecem i burek (nisam ga pravila ja 😀 to je radio majstor,ali sam gledala kako ga pravi i pomagala mu ) cistim pekaru i prodajem sve to.

Mozete misliti kako sam srecna bila😵 i nisam mogla da propustim da radim 4 posla,za jednu platu😕 jer zaboga ako necu ja "ima ko hoce". Ali, nisam mogla da biram.Prihvatila sam i naucila nesto novo.Sad, nije da pre toga nisam znala bas nista sa testom ali nisam bila ni neki expert,dok sam, kasnije cesto klincima spremala rol-virsle i burek (domace izdanje)koji  ruku na srce,nikad nije "uspeo" i nikad nece,onako kao u pekari.Za pravi burek,pored brasna,soli,ulja,masti i fila kojim ce se filovati neophodno je umece i neophodan je prostor,gde ces to umece primenit..Ja,probala kuci da vijem ono testo,pa pazi da ne napravim lom i ono nece-kora mi se ili zalepi  ili pocepa.

Rol-virsle su ok,to nije tesko napraviti,kao ni pastetice. 

Poneke pekare imaju u ponudi i kolace. Da li ste znali,da je prodavac obavezan da u toku dana,proda odredjen broj kolaca? Ako ih ne proda,onda ih sam kupi.Meni je to bilo suludo.Zasto bih pobogu,kupovala nesto sto mi nije potrebno? Srecom,kolaci su bili dobri,pa su "isli",tako da su retke bile situacije ,kada smo morali da ih kupujemo,da bi ostvarile "normu".

Pored obaveznog ranog ustajanja(na koji se vremenom naviknes),meni je najteze bilo da isecem pravilno burek.To treba znati...jos kada je guzva😜pa koliko god ja centrirala polovinu, noz je isao ukrivo... Pozdrav za sve pekare koji ovo citaju👍💗🏆Tezak je to posao.Ja probala,kratko😌...Tad i nadam se nikad vise...