ONAKO USPUT

 Ima poprilicno vremena,kako mi se jedna slika,vrzma po glavi. Ta slika,prizor zapravo,u meni je probudila zal,sto nisam pesnik,pa da opisem sve one slike koji je taj prizor izazvao.

Imala sam neke obaveze po gradu,pa sam se po njihovom zavrsetku,uputila ka stanici da sacekam autobus. Bila sam u delu grada,koji mi nije bio bas toliko poznat,s obzirom da sam zivela u njegovom drugom delu. Imala sam vremena,pa rekoh da ga skratim,zapalivsi cigaretu (porok bez kog ne mogu ). Okrenuh se,pa poceh pogledom da istrazujem okolinu. Ziva ograda je sakrivala neko dvoriste i ja sam razmisljala,kako im je lepo ziveti tako blizu stanice. A treba negde da odes,bus ti ispred vrata -milina.Pogledom pratih kraj ograde,koja se prekidala na mestu gde bi trebalo da je kraj jednog i pocetak drugog placa,koji ja,sa pozicije na kojoj sam stajala nisam mogla da vidim,jer je bio malo uvucen,te mu se priblizih. Ugledah kucu. Zapravo dve kuce spojene u celinu, -poput mnogih izgradjenih kada se braca podele-ali strogo odvojene spoljasnim izgledom tj.fasadom. U jednoj se zivelo sto se dalo zakljuciti,po lepoj bordo fasadi,roletnama i zavesama modernog dizajna. U drugoj je sa ulicne strane bio stari lokal,sa polomljenim izlogom i staklom na vratima,i sa nakrivljenom tablom na kojoj se jos uvek moglo procitati,da je vlasnik Snezana Todorovic-snajder. Iza lokala,znaci deo koji nije gledao na ulicu,bio je rekla bih,sudeci po par stepenika i drvenim vratima, ulaz u stambeni deo kuce.Unutar lokala se video deo nekadasnjeg inventara. Sve je bilo u prasini,paucini,djubretu i liscu koje je vetar vremenom nanosio,kroz polomljena stakla. I tad me,ne znam zasto obuze,taj neki cudan osecaj. Zamislih,kako je taj lokal nekad bio ziv,kako je ta Snezana,docekivala musterije i sila najlepse delove odece njima. Radila i zaradjivala za sebe i svoju porodicu. Cuh zvuk radija,smeh,videh zenu za sivacom masinom... I odjednom nakrivljena tabla...i vise nego pristojna kuca do nje...

Ne znam Snezanu,ne znam ni ko zivi u kuci do njenog lokala jer ne poznajem taj deo grada. Ali me je uhvatio takav osecaj sete,da sam i sutradan razmisljala o tome,a evo i sada,nakon dosta vremena od tada, pisem o tome.

Dve kuce,jedna do druge. Jedna sredjena druga oronula. U oronuloj neka Snezana-snajderka.

Sta se desilo sa tom zenom? Zasto je morala da prekine posao? Da li su ljudi do nje,u srodstvu sa njom? Ako jesu,zasto su dozvolili da toliko propadne? Sto joj nisu pomogli?

 Ovako,ta tabla sa imenom,pokazuje kao nemilosrdni dokaz, da je neko tu tragicno zavrsio, dali svoj zivotni dali radni vek i put, dok je drugom pored njega cvetalo cvece. Gotovo da sam bila ljuta na one ljude iz bordo kuce. Iako ih ne poznajem. Taj kontrast-bogatstva i siromastva, sjaja i bede, srece i prokletstva, dobra i zla-koje sam u tom prizoru dve kuce videla, me je iz nekog razloga bas pogodio.

A mozda sam ja,...samo previse osetljiva...