ZLATOVEZ

 Ne znam kako vi,ali ja sam oduvek volela rucni rad i mogu da kazem da mi nije lose isao...dok sam ga radila.Moja majka i baba su me naucile da znam (posle toliko vremena nadam se da jos uvek znam😟) da heklam,pletem,tkam,vezem goblene...

Doduse odavno nisam radila nista "na ruke"(danak modernim tekovinama) i padne mi na pamet, povremeno, da ne bi bilo lose da pocnem nesto,ali zaista,znam da zvuci cudno,ali uvek kada mi to padne na pamet,ispadne da je neki praznik-crveno slovo.A ja ne radim nikada na praznik,osim kada ne znam ili zaboravim na njega...i to su me naucili odmalena.Kazu,ne valja se...Mada,iskreno znam zene,koje i ne vode racuna o tome,one kazu da bas treba na praznik da se radi,da se vidi na taj dan.I mogu reci da im se bas vidi,ne ide im lose,..ali ja, ne mogu...vaspitanje je vaspitanje,strah me da ne pogresim namerno. 

I tako ti ja cujem, da se u jednom udruzenju zena,organizuje radionica gde se uce stari zanati.Jedan od njih bio je Zlatovez.

Kako lepo zvuci,jel da? I ne samo da zvuci nego i jeste lep.

Za one koji ne znaju,to je vestina koja potice sa istoka i stara je najmanje 2000 godina. Posredstvom Vizantije stigla je i na nasim prostorima i dalje se sirila po Evropi.Najpoznatiji srpski zlatovez je "Pohvala knezu Lazaru" koji je u znak zahvalnosti i postovanja izvezla,monahinja Jefimija,tj.Jelena Mrnjavcevic,zena despote Ugljese Mrnjavcevica. Delo je radjeno na crvenoj svili zlatnim koncem,i radjeno je kao pokrov knezu Lazaru. Zlatovez se koristio uglavnom na bogataskim i svestenickim odorama,a kasnije je zaziveo i u obicnom narodu, koji je ukrasavanjem svojih najsvecanijih odevnih predmeta,pokazivao svoje imucno stanje-vece ili manje - bilo da je momak ili devojka u pitanju.

Dakle isla sam na tu radionicu ili kurs i naucila jos jedan "zanat",sad normalno treba i tu sto vise prakse da bi bilo sto bolje,ali ja sam zadovoljna.Uz malo druzenja i sale,nauci se na tim radionicama nesto lepo.Za zlatovez treba,dakle,onako kako sam ja ucila;platno na kom ce se raditi vez,lepljivo platno,obican konac,srma,indigo (ko ume lepo da crta rukom indigo mu i ne treba) i igla za sivenje.

Prvo je potrebno da se na lepljivom platnu nacrta sema (zato treba indigo,za one koji nisu vicni crtanju),kada ste nacrtali ili preslikali semu,lepljivo platno postavite na unutrasnjoj strani platna na kom cete raditi i peglom ga zalepite (ne mnogo vrucom).Sad sa koncem koji je priblizne boje platna svaku crtu opsijete, da bi na prednjem delu platna dobili skicu ili semu po kojoj cete raditi vez srmom.Ja sam uradila par njih i evo kako to izgleda. 

Ako se i vama svidja,raspitajte se mozda i u vasem mestu,neko organizuje kurs iz Zlatoveza,koji pored unutrasnje satisfakcije,da ste nesto uradili svojim rukama,moze da bude i odredjen izvor zarade.