ČAROBNI NAPITAK- KAFA

Retki su oni koji je ne vole,a oni koji je vole-ne mogu da zamisle jutro tj.pocetak dana bez ovog voća.😮 Da,kafa raste u obliku bobica na grmu,sto znaci da je -kafa zapravo voce😁

 

Berba kafe

 

A ovako izgleda u cvetu

 

 

Specificnog mirisa i ukusa,prosto mami za gutljajem.Neko je voli vrucu,neko hladnu-neko na brzaka a neko natenane.☕ Mnogo pre pojave interneta i drustvenih mreza,sluzila je za realno povezivanje i druzenje ljudi.Mnoga prijateljstva i ljubavi zapocinjala su pitanjem-Hocemo li na kafu?-a onda je sledilo jos jedno-Sladja ili gorca? Miris bele kafe,mnogima probudi uspomene na bezbrizno detinjstvo,kada smo je dobijali u zamenu za "pravu" kafu,uz cuvenu recenicu -"Deca ne piju kafu,da im ne poraste rep"

Prema legendi,kafa je otkrivena,kada je neki pastir iz Etiopije,primetio da mu se koze cudno ponasaju,nakon sto su pojele bobice sa nekog grma.Tome u prilog ide i verovanje da poreklo imena kafe potice od imena Etiopske provincije Kafa.Dok po drugom,ime je poteklo po arapskom nazivu za vino gahweh.Naime,u pocetku kada se pojavila u Evropi,kafu su nazivali"arapskim vinom". Druga verzija je da je poreklo kafe Jemen.Dakle kafa nam je dosla iz Afrike i Azije,a kasnije se prosirila na svim kontinentima,dok se uzgaja prvenstveno u ekvatorijalnim oblastima Juzne Amerike i Juzne Azije,Afrike i Indije.

Prva kafana u kojoj se sluzila samo kafa bila je otvorena 1475 u Carigradu.Dok se u Africkim plemenima  koristila za jelo tako sto su zrna kafe bila valjana u loj,te sluzila kao energetska zrna.Sada se u Africi mesaju sa zacinima te ih koriste kao bombone. 

Postoje preko 50 vrsti kafe,a najvise se konzumira Arabika(koja ima blag ukus i jaku aromu) i Robusta(koja je vise gorka ali sadrzi 50% vise kofeina).

Svakim gutljajem kafe,unosimo u sebe KOFEIN,  najbitniji sastojak,koji iako otrovan alkaloid- poput nikotina i kokaina-spada u najpopularniju psihoaktivnu supstancu dostupnu svima,i njena upotreba nije kaznjiva 😉.Velike doze izazivaju halucinacije i smrt (vise od 100 soljica).Suprotno uvrezenom misljenju,svetlo przena kafa sadrzi vise kofeina nego tamno przena. 

Najskuplja kafa na svetu je kopi luwak,kafa koja se dobija iz izmeta malih sisara, koje podsecaju na macke i zovu ih luvak-pa otuda i ime kafe. Cena 1/2kg,krece se od 100$-600$ Zbog velike cene,ima dosta kopija koje se prodaju kao original,pa treba obratiti paznju i na to.

KOFEIN - koji nam putem krvi dospeva do mozga,utiče na blokiranje adenozina koji je bitan jer utice na nas san.Ljudi, koji rade trecu smenu i potrebno im je da ostanu budni, najbolje to znaju.A znao je to i cuveni Onore de Balzak,koji je pio po 50 soljica ovog napitka,da bi sto duze ostao budan,dok je pisao svoja dela.

Radjene su studije, koje su pokazale da nam soljica kafe, smanjuje rizik od prerane smrti izazvane razlicitim oboljenjima za 8%,dok 2-3 soljice umanjuju taj rizik 14%. Povecava nam energiju i fizicke sposobnosti, i smanjuje depresiju.Smanjuje i rizik pojave Alchajmerove bolesti i ciroze jetre a ima i pozitivne efekte na Parkinsonovu bolest i Dijabetes tipa2.

Iako je uvrezeno misljenje,da su zene te koje vise konzumiraju kafu,statistika kaze da su muskarci ti koji je vise piju.Pa je zato interesantan podatak,da su 1674 godine,u Velikoj Britaniji,zene u "Peticiji zena protiv kafe" pokusale uvesti zabranu muskarcima mladjim od 60 godina,da piju kafu jer su tvrdile da ih kafa pretvara u beskorisne leseve i da vise tracare od njih

Godine 1675. Engleski kralj CarlsII,zabranio je kafu i mesta njene prodaje,pod izgovorom da se tu okupljaju oni koji su protiv njega. To isto je uradio i Nemacki kralj Frederik Veliki 1677.jer se zabrinuo sto veliki novac ide iz zemlje zbog kupovine ove namirnice.

Instant kafu je izmislio 1906 Dzordz Vasington ( ne onaj kog znamo kao predsednika 😁) koji je ziveo u Gvatamali,i koji je po dolasku u Ameriku promovisao ovu vrstu napitka. 

Na kraju,bilo da je pijete sami ili u drustvu,slozicete se sa recima cuvenog Dejvida Linca koji je rekao da

             "CAK JE I SOLJA LOSE KAFE,BOLJA OD NEPOSTOJANJA KAFE UOPSTE"

PORODJAJ

 

 

 

 

Svako žensko čeljade,otkada postane svesno svoje ženstvenosti,znači od kad počne da se zanima za muški rod,sanja da nađe najlepseg,najbogatijeg,najboljeg momka ili čoveka, koji će joj pomoći da ostvari drugi najveći san...san da postane MAMA. Danas su doduše u porastu i takvi primerci ženskog roda,koji to ne žele.Razlog tome je u nekim slučajevima opravdan,nekad diskutabilan i ti razlozi nisu tema ovog posta.

Ovo pišem za one žene,koje planiraju ili su već prvi put u blagoslovenom stanju,pa ih zanima sta ih to čeka u trenutku kada na svet treba da donesu svoje prvo čedo. One, koje su prosle to vatreno krštenje,vec znaju kakvo je to iskustvo ,ali mogu se podsetiti.

Podsećanje na to iskustvo u zavisnosti od mnogih faktora,kao sto su pre svega,zdravstveno stanje,psihicka i fizicka zrelost,itd...može da bude pozitivno ili negativno.

Moje je bilo negativno.Prvi put.Drugi put sam bila iskusnija,pa sam znala sta,kako i kada.

 

Zato i pišem ovo,da bih bar malo pomogla svim onim zenama, koje uz sve savete i price majki,baki,svekrva,prijateljica,ipak imaju nedoumica i straha od tog događaja. Secam se filma "Mi nismo anđeli" i čuvene rečenice,kada taxista, kada mu se glavna junakinja počne porađati u kola,kaze "Priroda se pobrinula za sve". I jeste tako,samo mi treba da prepoznamo znake koje nam prirodno,telo šalje u tom momentu.

.

Za pocetak,kada vam se priblizi termin,potrudite se da same izdepilirate svoje međunožje.Bolje je da to uradite same,nego da vam to radi neka nervozna sestra ili bolnicarka,i to na suvo.Ne znam da li vam je neko reko da se po prijemu,takođe radi klistir.Ja nisam znala.Pa sam sirota (sa ove distance rekla bih i glupa) ne znajuci nista o proceduri, a otišla u porodilište jer mi je pukao vodenjak i mislila da ću svakog časa da se porodim,trpela nagon da odem u toalet.Bilo me je strah da mi dete ne ispadne na čučavcu.Niko mi nije rekao da se još nisam otvorila dovoljno,da su mi kontrakcije još slabe,iako sam ja mislila da je to-to.Kada sam videla,zenu kojoj su posle mene radili klistir kako je otišla u toalet i vratila se u svoju sobu,okuražila sam se da i ja odem i bar malo sebi olakšam.

 

Pošto su me smestili u praznoj sobi,nisam imala s kim ni da se posavetujem,niti da podelim strah,uznemirenost i bol koju sam osecala od povremenih kontrakcija.

CTG-aparat je kuckao,zvuk je odjekivao u praznoj sobi.Bolelo je sve jace,tako sam ja osecala,..ali još nije bilo dovoljno... Zvala sam sestre par puta,pogledale su na displeju aparata,i rekle mi da ce mi biti lakse ako se setam pored kreveta,posto su mi oko stomaka bili lastiši od CTG ,toliko sam imala prostora.Taj aparat,pokazuje bebine otkucaje srca i kontrakcije.Kada su jace kontrakcije na displeju se povecava skala.Kada skala predje polovinu granične linije,kontrakcije su jace i porodjaj je blizu.Sve sto je ispod polovine,to su lazni trudovi.

To tada nisam znala.

Kazem,bila sam mlada,neiskusna,stidljiva i uplasena za zivot deteta,jer mi je taj bol koji se tada oseca bio najveci koji sam do tada osetila.U jednom od naleta tih jos uvek laznih trudova,ja sam vec iznurena,pozvala ponovo sestre i rekla da ne mogu vise da izdrzim na sta su se one konsultovale i odvele me u porođajnu salu.Tamo sam NAGRABUSILA.

U sali nema setnje,legnes na krevet i cekas porođaj.Ako su kontrakcije jace i u kracem vremenskom intervalu se javljaju,onda je porođaj blizu.

Meni nisu bile jos.

Na tom krevetu sam svaki nalet koji je bivao nekad jaci nekad slabiji,morala da podnesem,htela sam da ustanem-nisu mi dali.U jednom momentu su me vezali jer sam se od silnih bolova toliko vrpoljila,da sam zamalo pala sa kreveta.

Molila sam da me porode carskim rezom,babica mi je odgovorila "E pa ne moze,carski se porađaju carice,a ti si obicna zena i porodices se normalno".

Sve vise me je bolela  kicma,ledja,ali nisam se otvorila dovoljno a ni kontrakcije nisu bile ONE PRAVE..posle ne znam koliko sati,na tom stolu,ja sam pocela da se poradjam.(Za bolje razumevanje,u bolnicu sam stigla u 00.30 a porodila se u 16.30 )

Doktor je vikao da se napnem,ja sam se napinjala,ali sam imala osecaj da cu da se zbog klistira i uneredim.Tako da sam se jednim delom i stezala,jer sam zamisljala sta ako se u istom trenutku i uneredim i rodim...glupo sada zvuci,al tako je bilo,nisam zelela da mi dete bude umazano fekalijama.

U jednom trenutku doktor mi nabija lakat iznad stomaka,pokusavajuci da se dete "izbaci" iz mene,ne ide..bolovi jos traju...napinjanje ponovo i ponovo i u jednom trenutku cujem zvuk kao da se cepa krpa,..nesto se cepa-ja se cepam.

Vicu mi," Evo je glavica ajde jos jednom",ja vise nemam snage,doktor vice "Zeno,ugusices dete".Ja shvatam da vise nemam snage,groznicavo razmisljam kako da spasem dete i na um mi pade misao.Mozda malo lukava,,ali u tom trenutku vise nego neophodna.Prevrnuh oci i opustih se kao u nesvest da padam...mozda sam stvarno i pala ne znam,kao u bunilu se secam toga.Znam samo da sam pomislila ako padnem u nesvest,morace da ga izvucu nekako,spasice ga. I zaista, kada su me videli da se opustam i padam unazat ledjima na krevet, brzo se rastrcase i donesose neku bocu.

Vakuum.

Vakuumski su me porodili.

Rodila sam sina.

U trenutku kad su ga vadili,ponovo onaj zvuk.Imala sam osecaj da nebo puca,da se zemlja trese.

Moj sin se jadnicak toliko namucio da nije ni zaplakao.Jos jedan stres za mene.Posle nekog vremena cuh plac.

Ziv je! Hvala Bogu.

Stavise mi ga na grudi,ja gledam u taj zamotuljak,upijam ocima da upamtim svaku crtu,da mi ga ne zamene,da ga ne uzmu...svasta se pricalo,da kradu bebe...Al proslo je ,dobro je,..dobro je samo 7 konca,...dobro je i sto je sin,jer ovde nikad vise,na ovom stolu neee...Tako sam se tada zaklela...

Četri godine sam imala traume od same pomisli na porođaj,tako da o novoj trudnoci nije bilo govora,bol u kicmi osecam i danas.Sin mi je rastao,i ja sam gledajuci ga shvatila da ne mogu da ga ostavim samog.Još jednom moram,pa sta bude.

I jesam,al sada sam znala sta me ceka,pa sam bila spremnija.

Ponovo mi je prvo pukao vodenjak,bez bolova.Ponovo klistir,soba,al sad sam isla u wc cim sam osetila nagon,setala oko kreveta i disala duboko ili ubrzano u zavisnosti kakvi su mi trudovi bili. I najbitnije,gledala u displej CTG aparata. 

I dok skala nije presla vise od polovine,nisam se javljala nikom od osoblja,kada je skala presla vise od pola,pozvala sam i rekla da mislim da sam spremna.I jesam bila.Jeste da sam i drugi put imala vakuumski porodjaj,ali sam mnogo brze i lakse prosla.Ponovo sam dobila sina.Nek je ziv i zdrav. I nek su ziva i zdrava sva deca.Sve se zaboravi,svaki bol,jer bez boli nema ni ljubavi.A deca su nam pravi dokaz toga.Bez bola,ne moze se doneti najvece blago koje čovek može da ima a to je dete.Zato se toliko i voli.

Ima i jedno kazivanje starih ljudi,da je dobro da vaša majka ne zna kada se vi porađate.Kazu da se tada žena mnogo muči.Ne znam koliko je tačno,ali se kod mene pokazalo da jeste.Moja majka je prvi put znala kada sam krenula na porodjaj,dok drugi put nije.

Ja sam tako prosla,i mislim da,da mi je samo neko objasnio da ima i laznih bolova,i da se oni mogu pratiti na CTG,ja se ne bih uznemirila sa laznim kontrakcijama koje su me iscrpele same po sebi,ali i vise uplasile,da ce mi se detetu nesto desiti,jer ja bolove imam a porodjaj ne krece i niko se zbog toga ne sekira. Pozdrav buducim mamama,nadam  se da vas nisam uplasila,jer mi je namera da vam ovim postom pomognem informacijama,koje ja nisam imala.Nemojte se bojati,jer sve je to normalan proces,koji su sve žene vekovima prolazile.

I rađajte! Rađajte da nas ima što više.

Ne ostajte samo na jednom detetu,žalosno je da ostavite svoje dete samo posle vas,bez rodjenog brata ili sestre...

Pisite svoja iskustva slobodno,volela bih da ih cujem.

ZLATOVEZ

 Ne znam kako vi,ali ja sam oduvek volela rucni rad i mogu da kazem da mi nije lose isao...dok sam ga radila.Moja majka i baba su me naucile da znam (posle toliko vremena nadam se da jos uvek znam😟) da heklam,pletem,tkam,vezem goblene...

Doduse odavno nisam radila nista "na ruke"(danak modernim tekovinama) i padne mi na pamet, povremeno, da ne bi bilo lose da pocnem nesto,ali zaista,znam da zvuci cudno,ali uvek kada mi to padne na pamet,ispadne da je neki praznik-crveno slovo.A ja ne radim nikada na praznik,osim kada ne znam ili zaboravim na njega...i to su me naucili odmalena.Kazu,ne valja se...Mada,iskreno znam zene,koje i ne vode racuna o tome,one kazu da bas treba na praznik da se radi,da se vidi na taj dan.I mogu reci da im se bas vidi,ne ide im lose,..ali ja, ne mogu...vaspitanje je vaspitanje,strah me da ne pogresim namerno. 

I tako ti ja cujem, da se u jednom udruzenju zena,organizuje radionica gde se uce stari zanati.Jedan od njih bio je Zlatovez.

Kako lepo zvuci,jel da? I ne samo da zvuci nego i jeste lep.

Za one koji ne znaju,to je vestina koja potice sa istoka i stara je najmanje 2000 godina. Posredstvom Vizantije stigla je i na nasim prostorima i dalje se sirila po Evropi.Najpoznatiji srpski zlatovez je "Pohvala knezu Lazaru" koji je u znak zahvalnosti i postovanja izvezla,monahinja Jefimija,tj.Jelena Mrnjavcevic,zena despote Ugljese Mrnjavcevica. Delo je radjeno na crvenoj svili zlatnim koncem,i radjeno je kao pokrov knezu Lazaru. Zlatovez se koristio uglavnom na bogataskim i svestenickim odorama,a kasnije je zaziveo i u obicnom narodu, koji je ukrasavanjem svojih najsvecanijih odevnih predmeta,pokazivao svoje imucno stanje-vece ili manje - bilo da je momak ili devojka u pitanju.

Dakle isla sam na tu radionicu ili kurs i naucila jos jedan "zanat",sad normalno treba i tu sto vise prakse da bi bilo sto bolje,ali ja sam zadovoljna.Uz malo druzenja i sale,nauci se na tim radionicama nesto lepo.Za zlatovez treba,dakle,onako kako sam ja ucila;platno na kom ce se raditi vez,lepljivo platno,obican konac,srma,indigo (ko ume lepo da crta rukom indigo mu i ne treba) i igla za sivenje.

Prvo je potrebno da se na lepljivom platnu nacrta sema (zato treba indigo,za one koji nisu vicni crtanju),kada ste nacrtali ili preslikali semu,lepljivo platno postavite na unutrasnjoj strani platna na kom cete raditi i peglom ga zalepite (ne mnogo vrucom).Sad sa koncem koji je priblizne boje platna svaku crtu opsijete, da bi na prednjem delu platna dobili skicu ili semu po kojoj cete raditi vez srmom.Ja sam uradila par njih i evo kako to izgleda. 

Ako se i vama svidja,raspitajte se mozda i u vasem mestu,neko organizuje kurs iz Zlatoveza,koji pored unutrasnje satisfakcije,da ste nesto uradili svojim rukama,moze da bude i odredjen izvor zarade.