FANTASTIČNA ZEMLJA-ISLAND

Pošto na žalost pripadam onom sloju ljudi naše zemlje,koji nisu imali prilike da mrdnu iz nje (ne računam tu školske ekskurzije,preko kojih smo obilazili bivše nam republike a sadašnje susedne države),baš sam se iznenadila saznavši ovo što je tema ovog posta.

Znate li, gde možete videti mesto gde se spajaju dve tekstonske ploče? 👀                                            Neću Vas držati u neizvesnosti više.Ovaj po meni fantastični prizor možete videti na ISLANDU.

Naime u Nacionalnom parku Tingvelir na Islandu,iznad povrsine mora (inače Island nema kopnenih granica) možete bolje nego igde na svetu,videte mesto gde se spajaju dve tektonske ploče, evroazijska i severnoamerička. Zemljin omotač (litosfera) sastoji se iz više slojeva.Gornji sloj je zemljina kora,ispod koje se nalaze tektonske ili litosferne ploče. Pomenuti lokalitet na Islandu je jedino mesto na zemlji gde su se ploče pomerile iznad zemljine kore,pa su na jednom malom delu vidljive golim okom u vidu velike pukotine.Kako to izgleda mozete pogledati u videu

Ova činjenica privlači veliki broj kako geologa tako i turista iz celog sveta.Te se tako i ja nadam da ću pre završetka ovozemaljskog života imati prilike da ovo vidim uživo. A do tad...malo sam istraživala pa ću ovde postaviti sve zanimljivosti koje sam našla o ovoj ostrvskoj državi na severozapadu evropskog kontinenta,smeštenoj na mestu gde se graniči Atlantski i Severni ledeni okean.

Dakle,pored toga što je poznat kao zemlja vatre i leda,zbog brojnih vulkana,gejzira,vodopada i glečera, Island je poznat i 

-Kao zemlja sa najstarijim parlamentom koji je osnovan 930.godine.                                               -Većina Islanđana veruje u "Skrivene ljude"-vilenjake,trolove i patuljke (nije ni čudo sto se tamo snimala epizoda serijala "Igre prestola") te tako Island ima Ministarstvo za vilenjake i bića prirode.                      -Na Islandu nema šuma.                                                                                                                               -Na Islandu ima preko 30 aktivnih vulkana.                                                                                               - Island ima Dan piva: 1. marta svake godine. Time se obeležava dan iz 1989. kad je pivo konačno postalo zakonito.

- Islandski jezik je ostao nepromenjen iz vremena doseljavanja Vikinga na ostrvo u 9.veku. Zato islandska deca u školama s lakoćom čitaju stare sage stare 1000 godina.

- Na Islandu nema prezimena – Islandjani koriste tradicionalni sistem nordijskih imena, koji čini prezime koje se sastoji od imena oca ili majke (-dottir ili –son).

-Reykjavik – u prevodu znači “zaliv dima” zbog pare koja se dizala iz zemlje pri dolasku prvih doseljenika.

- Prihod od izleta na gledanje kitova premašuje prihod od lova na kitove.

- Island je imao prvu demokratski izabranu ženu predsednicu.

- Potrošnja Coca-Cole po stanovniku veća je nego u bilo kojoj drugoj zemlji.

- Islanđani gledaju više filmova od bilo koje druge nacije.

- Nacionalni sport zemlje je rukomet.

- Na Islandu nema komaraca.

- Islandska policija ne nosi oružje.

- Island je jedna od retkih zemalja koja nema vojsku.

- Islandjani su nacija sa najviše pročitanih knjiga po glavi stanovnika. Island ima najveći broj publikacija knjiga i časopisa po glavi stanovnika, a 10 % stanovništa objaviće knjigu za vreme života.

- Na Islandu su razvili aplikaciju koja lako otkriva jeste li u krvnom srodstvu s osobom s kojom flertujete.

- Englezi imaju svoju pabove, Turci imaju svoje čajdžinice, Finci imaju svoje saune, a Islandjani imaju svoje termalne bazene.

- Na Islandu se nalazi najveći evropski vodopad - Dettifoss.

- Na Islandu se nalazi najveći evropski lednik - Vatnajokull.

- Island je prva zemlja koja je donela zakon o jednakosti muških i ženskih plata.

- Island je među prvim zemljama sveta, uveo pravo glasa za žene.

- Sva voda na Islandu je pitka: iz slavine, reke, vodopada...

- Islandski jezik je jedini jezik koji nema nijednu stranu reč u svom sastavu.

Sve u svemu ne mali razlozi da onaj ko može obavezno poseti ovu čarobnu zemlju. A onaj ko je to već uradio,bilo bi lepo da doda ono što sam možda izostavila.

slika preuzeta odavde

ONAKO USPUT

 Ima poprilicno vremena,kako mi se jedna slika,vrzma po glavi. Ta slika,prizor zapravo,u meni je probudila zal,sto nisam pesnik,pa da opisem sve one slike koji je taj prizor izazvao.

Imala sam neke obaveze po gradu,pa sam se po njihovom zavrsetku,uputila ka stanici da sacekam autobus. Bila sam u delu grada,koji mi nije bio bas toliko poznat,s obzirom da sam zivela u njegovom drugom delu. Imala sam vremena,pa rekoh da ga skratim,zapalivsi cigaretu (porok bez kog ne mogu ). Okrenuh se,pa poceh pogledom da istrazujem okolinu. Ziva ograda je sakrivala neko dvoriste i ja sam razmisljala,kako im je lepo ziveti tako blizu stanice. A treba negde da odes,bus ti ispred vrata -milina.Pogledom pratih kraj ograde,koja se prekidala na mestu gde bi trebalo da je kraj jednog i pocetak drugog placa,koji ja,sa pozicije na kojoj sam stajala nisam mogla da vidim,jer je bio malo uvucen,te mu se priblizih. Ugledah kucu. Zapravo dve kuce spojene u celinu, -poput mnogih izgradjenih kada se braca podele-ali strogo odvojene spoljasnim izgledom tj.fasadom. U jednoj se zivelo sto se dalo zakljuciti,po lepoj bordo fasadi,roletnama i zavesama modernog dizajna. U drugoj je sa ulicne strane bio stari lokal,sa polomljenim izlogom i staklom na vratima,i sa nakrivljenom tablom na kojoj se jos uvek moglo procitati,da je vlasnik Snezana Todorovic-snajder. Iza lokala,znaci deo koji nije gledao na ulicu,bio je rekla bih,sudeci po par stepenika i drvenim vratima, ulaz u stambeni deo kuce.Unutar lokala se video deo nekadasnjeg inventara. Sve je bilo u prasini,paucini,djubretu i liscu koje je vetar vremenom nanosio,kroz polomljena stakla. I tad me,ne znam zasto obuze,taj neki cudan osecaj. Zamislih,kako je taj lokal nekad bio ziv,kako je ta Snezana,docekivala musterije i sila najlepse delove odece njima. Radila i zaradjivala za sebe i svoju porodicu. Cuh zvuk radija,smeh,videh zenu za sivacom masinom... I odjednom nakrivljena tabla...i vise nego pristojna kuca do nje...

Ne znam Snezanu,ne znam ni ko zivi u kuci do njenog lokala jer ne poznajem taj deo grada. Ali me je uhvatio takav osecaj sete,da sam i sutradan razmisljala o tome,a evo i sada,nakon dosta vremena od tada, pisem o tome.

Dve kuce,jedna do druge. Jedna sredjena druga oronula. U oronuloj neka Snezana-snajderka.

Sta se desilo sa tom zenom? Zasto je morala da prekine posao? Da li su ljudi do nje,u srodstvu sa njom? Ako jesu,zasto su dozvolili da toliko propadne? Sto joj nisu pomogli?

 Ovako,ta tabla sa imenom,pokazuje kao nemilosrdni dokaz, da je neko tu tragicno zavrsio, dali svoj zivotni dali radni vek i put, dok je drugom pored njega cvetalo cvece. Gotovo da sam bila ljuta na one ljude iz bordo kuce. Iako ih ne poznajem. Taj kontrast-bogatstva i siromastva, sjaja i bede, srece i prokletstva, dobra i zla-koje sam u tom prizoru dve kuce videla, me je iz nekog razloga bas pogodio.

A mozda sam ja,...samo previse osetljiva...

VASPITAVANJE OMLADINE DANAS

Ja se zaista brinem,za buducnost svoje dece.

Brine me,u kakvom drustvu ce oni ziveti i u kakvom drustvu ce ziveti njihova deca.

Brinem se za buducnost i vase dece,jer ce ona ciniti drustvo moje dece.

Svakodnevno nas mediji upoznaju da je neki srednjoskolac ubo nozem drugog srednjoskolca jer mu se nije svidjalo kako ga je ovaj gledao. Ili se zabavljao sa njegovom simpatijom.

Onda srednjoskolac udario profesora,jer mu je ovaj dao slabu ocenu. Devojcica maltretirala drugu devojcicu,jer je ova slabog imovnog stanja,mirna i nije "u trendu". Devojka ili mladic nadjeni mrtvi jer se predozirali.Ucenica osnovne skole, pokusala samoubistvo jer je neko prosledio njene golisave fotogafije.

Ovo je malo je reci STRASNO I ZALOSNO,a samo je delic nase svakodnevnice.

Sta se to desilo tj.sta se to desava sa nasom decom.

Nemojte molim vas,samo sa pricom da su im data veca prava,a da su roditeljima uskracena. Nemojte da se vadimo kako ne mozemo i ne smemo nista,jer ce nam socijalno uzeti decu. Pa neka ih uzmu.

Da,neka ih uzmu. Ako ja kao roditelj ne mogu da vaspitam, obuzdam i necemu naucim svoje dete, pa neka ga drzava oduzme od mene, jer ja ocigledno nisam sposobna da vodim racuna o njemu.

Secam se kada mi je stariji sin,(bio je tada 4.razred osnovne) nakon rasprave u vezi domaceg zadatka, jer ga nije napisao i mog povisenog tona (znao je da dobije batine kad jako nesto pogresi) rekao "Nemas prava da vices na mene, niti da me tuces,jer su nam u skoli rekli da mozemo da prijavimo roditelja koji maltretira svoje dete". Stala sam sokirana na momenat, gledajuci u svoje dete i videci u njegovom pogledu, zloslutnu iskru pobede, jednog malog - jos nesvesnog zivota i kakav zivot moze biti - bica.U sebi pomislih,vidi ga pile, jos se nije ispilio a zna zakon i svoje pravo. Koji zakon meni moze da zabrani da vicem na svoje dete ili da ga cusnem? Koji? Sad cu da mu zalepim jednu vaspitnu,pa nek zove kog hoce. 

Ipak, samo sam ga pitala- "Dobro,a jel ja tebe maltretiram".- "Da"-rekao je.-"Uzmi onda telefon"-uzela sam telefon i stavila mu ga u ruke "Sad pozovi policiju, i odmah me prijavi. Oni ce odmah doci i spasiti te, pa ce te dati u neku porodicu, gde ce ti mozda biti bolje, mozda nece, -ne znam. Ali znaj,da posle nema nazat, nemozes se vratiti i reci, ja sam se salio".

 Gledao me je ne verujuci sta sam trazila od njega. Sklonio je telefon. I nikada vise mu nije iz ustiju izasla pretnja da ce me prijaviti. A nije ni imao razloga, jer detetu se prica, a cuska ide kad od te price nema vajde. A ja sam ih smorila pricom, retko sam koristila batine-ali ih je bilo. Sad kada su vec poodrasli, sami kazu, da su batine dobijali samo kad su ih stvarno zasluzili.

Dakle ne moze mi zakon oduzeti pravo da kao normalan roditelj vaspitavam svoje dete.Moze, ako sam nasilnik koji bez razloga maltretira fizicki i psihicki,koji ne vodi racuna ili daje los primer detetu.

Tada da.

A koji primer dajemo kao roditelji, kojima je svaka osoba sa kojom se ne slazemo "budala", "luzer" "gluperda" "nesposobnjakovic", i kojoj u svakom momentu mozemo da razbijemo "glavurdzu", "njonju","njusku". Jer smo mi "najpametniji","najjaci" "najsposobniji" itd.

Da li mi sami,postujemo jedni druge? Nebitno da li je supruznik ili komsija,rod ili sasvim nepoznata osoba u pitanju? Da li postujemo starije? Drugog vozaca,dok vozimo,kasirku,sluzbenicu u posti? Da li nasa deca vide,i osecaju da te osobe postujemo ili bar ispostujemo? 

Ako vec moramo na poslu da provedemo vecinu dana, i nemamo vremena za nasu decu,onda bar postujmo nastavnike i profesore koji su vecinu vremena sa tom decom. Koji NAS menjaju u vaznoj ulozi vaspitanja i edukacije. Nemojmo da deca osete,da mi sami nemamo lepo misljenje o tim ljudima kojima je posao da ih nauce vrednostima, za koje mi nemamo vremena ili potencijala. A ti isti prosvetni radnici, bi mogli da jednom-za promenu- stupe u strajk trazeci veca ovlascenja, umesto vecih plata. Tako bi dokazali da im je zaista u interesu dobro dece,,umesto sto se i oni (doduse cesto opravdano) vade na to , kako ne znaju skim im je gore, da li sa nevaspitanom decom ili nedokazanim roditeljima. Zapitajmo se koliko je zaista nase krivice - krivice roditelja - za sunovrat nase dece. 

I koliko je Dusko Radovic bio u pravu kada je rekao "Tucite svoju decu,onda kada pocnu da lice na vas"

Vratimo se vrednostima, kojima smo MI bili uceni. Ucimo tako i nasu decu. Jer samo tako ce za njih biti neke buducnosti. Ovim putem,kojim se krecemo kao drustvo,bojim se da ce nam drzavne skole liciti na one iz Americkih filmova - nikakve - gde deca nose nozeve i pistolje,drogu...jednom recju, skolovanja nece ni biti , bar ne adekvatnog. Skolovanje ce imati samo imucna deca, koja ce moci da plate privatne skole, koje su u stvari onakve i sa onakvim poretkom , koji smo mi imali...nekada ...ne tako davno.

Isto tako, sa ovakvim vaspitanjem i skolstvom koje imamo, gde se petice dele sakom i kapom (sve pod izgovorom - samo da se prodje sto bolje) bojim se buducih doktora, hirurga, ginekologa, gradjevinara, pravnika, elektricara...

Jer oni koji ce to postati svojim znanjem,otici ce nam tamo gde ce dobiti postovanje. Nama ce ostati oni koji su imali "najpametnije" "najjace" i "najsposobnije"roditelje. A tada ce, bojim se biti vec kasno da nesto preduzmemo.

Zaista se brinem za nasu decu...